2 Corinthians 11
1 О, кад бисте поднели мало мога безумља! Да, поднесите ме!
2 У мени пламти Божија љубомора због вас, јер сам вас заручио с једним човеком, да вас као чисту девицу изведем пред Христа.
3 Плашим се да ће ваше мисли застранити, те да ћете се удаљити од искрене и чисте преданости Христу, баш као што је змија својим лукавством преварила Еву.
4 Ви, наиме, радо подносите кад неко дође и проповеда вам другачијег Исуса, кога вам ми нисмо проповедали, те примате другачијег духа од Духа кога сте примили, или прихватате другачију радосну вест од оне коју сте једном прихватили.
5 Сматрам, наиме, да ни у чему не заостајем за вашим „преузвишеним апостолима.“
6 Јер, ако сам и невешт у говору, нисам у знању, што смо вам, уосталом и показали.
7 Јесам ли погрешио што сам се понизио да бисте ви били узвишени, или зато што сам вам без наплате навестио Божију Радосну вест?
8 Од других цркава сам узео плату да бих служио вама.
9 Кад сам био у оскудици, никоме нисам био на трошку, јер су ми браћа из Македоније помогла у мојој оскудици. Као што сам се до сада чувао, тако ћу се и од сада чувати да вам ни у чему не будем на терету.
10 Тако ми Христове истине у мени, тај понос ми нико неће одузети у ахајским крајевима.
11 А зашто? Зато што вас не волим? Бог зна да вас волим.
12 Што чиним, чинићу и даље, да осујетим оне који траже прилику да се изједначе с нама у оном чиме се хвале.
13 Такви људи су лажни апостоли, непоштени радници, који се прерушавају у Христове апостоле.
14 Ништа чудно; чак се и са̂м Сатана прерушава у анђела светлости.
15 Исто тако није необично да се његове слуге претварају у службенике праведности. Али на крају ће добити што су својим делима заслужили.
16 Понављам: нека нико не мисли да сам неразуман. Па ако неко и мисли да сам неразуман, примите ме макар као таквог, па да се и ја мало похвалим.
17 А што поводом овог хвалисања говорим, не говорим како Господ хоће, него као у безумљу.
18 Па кад се већ многи хвале по људским мерилима, хвалићу се и ја.
19 Ви, наиме, радо подносите неразумне — ви који сте мудри.
20 Јер, ви подносите ако вас неко поробљава, ако вас неко искориштава, ако вас неко пљачка, ако неко с висине гледа на вас, или ако вас неко шамара.
21 Себи на срамоту кажем: у томе смо се показали нејакима! А ако се неко усуђује да се чиме хвали, говорим као неразуман, усуђујем се и ја.
22 Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли Авра̂мово потомство? И ја сам.
23 Јесу ли Христове слуге? Као неразуман говорим: ја сам још више. Више сам радио, више сам био у тамници, много више су ме тукли, и често сам био близу смрти.
24 Од Јевреја сам пет пута добио по тридесет девет удараца,
25 трипут сам био шибан, једанпут каменован. Трипут сам доживео бродолом, ноћ и дан сам провео на отвореном мору.
26 Често сам путовао, био сам у опасности од поплава и разбојника, угрожен и од својих сународника и од многобожаца. Био сам изложен опасности у граду, у пустињи, на мору, од лажне браће.
27 Напрезао сам се и мучио, много пута нисам спавао, био сам гладан и жедан, често сам постио, смрзавао се и био слабо одевен.
28 А поред свих других ствари, мучи ме брига за све цркве.
29 Када је неко слаб, и ја се осећам слабим, кад неко подлегне греху, ја изгарам за њега.
30 Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима.
31 А Бог и Отац нашега Господа Исуса, који је благословен довека, зна да не лажем.
32 У Дамаску је намесник цара Арете поставио страже по граду да би ме ухватили,
33 али су ме кроз прозор спустили у котарици преко градских зидина, те сам му умакао.